{"id":151303,"date":"2026-07-09T09:07:10","date_gmt":"2026-07-09T09:07:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.logistika.ba\/zeljeznice-zapadnog-balkana-izmedju-tranzita-i-transformacije-vrijeme-za-regionalni-zaokret\/"},"modified":"2026-07-09T09:15:11","modified_gmt":"2026-07-09T09:15:11","slug":"zeljeznice-zapadnog-balkana-izmedju-tranzita-i-transformacije-vrijeme-za-regionalni-zaokret","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.logistika.ba\/sr\/zeljeznice-zapadnog-balkana-izmedju-tranzita-i-transformacije-vrijeme-za-regionalni-zaokret\/","title":{"rendered":"\u017deljeznice Zapadnog Balkana izme\u0111u tranzita i transformacije: Vrijeme za regionalni zaokret"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Redakcija logistika.ba<\/b><\/p>\n

\u017deljezni\u010dki sektor Zapadnog Balkana ulazi u odlu\u010duju\u0107u fazu razvoja. Evropska unija ubrzano ula\u017ee u modernizaciju \u017eeljezni\u010dke infrastrukture, digitalizaciju i razvoj intermodalnog transporta, dok zemlje regiona nastoje iskoristiti svoj geostrate\u0161ki polo\u017eaj kao most izme\u0111u srednje Evrope, Jadrana i jugoisto\u010dne Evrope.<\/p>\n

Analiza pokazuje da se razvoj \u017eeljezni\u010dkog saobra\u0107aja odvija razli\u010ditim intenzitetom. Dok pojedine dr\u017eave ostvaruju zna\u010dajan napredak kroz modernizaciju infrastrukture i rast putni\u010dkog saobra\u0107aja, druge se i dalje suo\u010davaju sa zastarjelom mre\u017eom, padom teretnog prometa i ograni\u010denim investicionim kapacitetima.<\/p>\n

Srbija \u2013 lider investicionog ciklusa<\/h2>\n

Srbija je trenutno najdinami\u010dnije \u017eeljezni\u010dko tr\u017ei\u0161te u regionu. Izgradnja brzih pruga Beograd\u2013Novi Sad i nastavak projekta prema Subotici i Budimpe\u0161ti predstavljaju najve\u0107i infrastrukturni iskorak u posljednjih nekoliko decenija.<\/p>\n

Istovremeno, teretni saobra\u0107aj jo\u0161 uvijek nije dostigao puni potencijal zbog ograni\u010denih kapaciteta na pojedinim koridorima i potrebe za ve\u0107om integracijom sa logisti\u010dkim centrima i rije\u010dnim lukama.<\/p>\n

Bosna i Hercegovina \u2013 veliki potencijal, nedovoljno iskori\u0161ten<\/h2>\n

Bosna i Hercegovina raspola\u017ee zna\u010dajnim tranzitnim polo\u017eajem na Koridoru Vc i vezama prema Luci Plo\u010de, ali \u017eeljezni\u010dki sektor bilje\u017ei pad teretnog prometa i veoma skroman putni\u010dki saobra\u0107aj.<\/p>\n

Neophodno je ubrzati restrukturiranje \u017eeljezni\u010dkih operatera, modernizaciju infrastrukture i ja\u010danje koordinacije izme\u0111u entitetskih \u017eeljezni\u010dkih sistema kako bi se pove\u0107ala konkurentnost na regionalnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Crna Gora \u2013 Luka Bar kao razvojna \u0161ansa<\/h2>\n

\u017deljezni\u010dki sistem Crne Gore ostaje usko povezan sa prugom Bar\u2013Beograd, koja predstavlja jednu od najva\u017enijih transportnih osovina regiona.<\/p>\n

Dok putni\u010dki saobra\u0107aj pokazuje znake oporavka kroz obnovu voznog parka, teretni sektor zahtijeva sna\u017enije restrukturiranje i bolju integraciju sa Lukom Bar i logisti\u010dkim terminalima.<\/p>\n

Sjeverna Makedonija \u2013 klju\u010dna uloga Koridora VIII<\/h2>\n

Razvoj Koridora VIII predstavlja jedan od najva\u017enijih infrastrukturnih projekata za povezivanje Jadranskog i Crnog mora.<\/p>\n

Modernizacija \u017eeljezni\u010dke mre\u017ee i izgradnja nedostaju\u0107ih dionica prema Albaniji i Bugarskoj mogu zna\u010dajno pove\u0107ati tranzitni zna\u010daj dr\u017eave i unaprijediti regionalne logisti\u010dke tokove.<\/p>\n

Slovenija \u2013 regionalni lider intermodalnog transporta<\/h2>\n

Slovenija potvr\u0111uje status regionalnog lidera zahvaljuju\u0107i uspje\u0161noj integraciji Luke Koper sa \u017eeljezni\u010dkom mre\u017eom.<\/p>\n

Izgradnja drugog kolosijeka Diva\u010da\u2013Koper predstavlja jedan od najzna\u010dajnijih infrastrukturnih projekata u jugoisto\u010dnoj Evropi i dodatno \u0107e pove\u0107ati kapacitet me\u0111unarodnog teretnog saobra\u0107aja.<\/p>\n

Hrvatska \u2013 klju\u010d za povezivanje Jadrana i srednje Evrope<\/h2>\n

Hrvatska raspola\u017ee izuzetnim potencijalom kroz razvoj Koridora Vb i modernizaciju pravca Rijeka\u2013Zagreb\u2013Budimpe\u0161ta.<\/p>\n

Iako putni\u010dki saobra\u0107aj bilje\u017ei rast, teretni segment jo\u0161 uvijek ograni\u010davaju zastarjela infrastruktura i sporija dinamika realizacije investicionih projekata.<\/p>\n

Intermodalni transport kao zajedni\u010dki razvojni cilj<\/h2>\n

Najve\u0107i potencijal regiona nalazi se u razvoju intermodalnih logisti\u010dkih sistema koji povezuju \u017eeljeznicu, drumski transport, luke i logisti\u010dke centre.<\/p>\n

Klju\u010dni intermodalni \u010dvorovi uklju\u010duju:<\/p>\n