Ekonomski pritisak na tržišni segment transporta pojedinačnih vagona nastavlja da raste – uprkos subvencijama. (Foto: AdobeStock / 3D Horse)
Dok je putnički saobraćaj u Austriji dostigao nove rekordne nivoe u 2024. godini, železnički teretni saobraćaj pokazuje potpuno drugačiju sliku. Trenutni godišnji izveštaj Schienen-Control otkriva industriju koja je pokrenuta povećanjem konkurencije, ali njen ukupni učinak jedva raste. Rail Cargo Austria ostaje lider sa tržišnim udelom od 57,3 odsto, ali je morao da prihvati blagi pad. Privatne železničke kompanije, s druge strane, kontinuirano dobijaju tržišni udeo – posebno na važnim tranzitnim osama kao što su Zapadna linija i Brenerski koridor, gde već čine oko 60 odsto obima saobraćaja.
Uprkos ovim promenama u strukturi tržišta, ukupan obim železničkog teretnog saobraćaja ostaje gotovo nepromenjen. „Još komada torte – ali torta ostaje iste veličine“, kaže Maria-Theresia Röhsler, generalni direktor kompanije Schienen-Control, sumirajući razvoj. Iako je u 2024. godini zabeležen blagi porast neto i bruto tonskih kilometara, spoljni faktori kao što su ekonomske neizvesnosti, pad potražnje za robom vezanom za železnicu, kao i ograničenja vezana za vremenske prilike i velika preusmeravanja zbog gradilišta sprečili su jači razvoj.
Rastuće usko grlo je nedostatak dostupnosti staze voza. Skoro trećina transportnih performansi u 2024. godini obrađena je putem ad hoc železničkih staza dodeljenih u kratkom roku – za privatne provajdere, ovaj udeo je bio čak i preko 40 odsto. Prema Rohsleru, to rezultira jasnim mandatom za akciju: „Železnički teretni saobraćaj treba adekvatne rute i evropsku koordinaciju gradilišta.“ Bez fleksibilnijih i predvidljivijih kapaciteta, konkurentnost sistema će biti pod dodatnim pritiskom, posebno u poređenju sa drumskim teretnim saobraćajem.
Situacija je posebno kritična za saobraćaj pojedinačnih vagona. Iako je ovaj oblik prevoza od suštinskog značaja za mnoge regione bez veza sa velikim čvorištima, sve je teže ekonomski napraviti. Rastući troškovi, nedostatak osoblja, nedostatak voznog parka i zatvaranje brojnih sporednih kolosijeka pogoršavaju strukturne izazove. Mere subvencija same po sebi više nisu dovoljne da dugoročno stabilizuju saobraćaj pojedinačnih vagona – takođe i zato što međunarodni lanci snabdevanja ostavljaju sve manje prostora za nepravilnosti.
Sa izveštajem, Schienen-Control jasno stavlja do znanja da su potrebne ciljane strukturne mere, koordinirano planiranje infrastrukture na evropskom nivou i pouzdana politika puteva koja uzima u obzir operativne realnosti železničkih kompanija. U suprotnom, transport sa jednim vagonom će ostati problematično dete – a potencijal rasta železnica će ostati neiskorišćen.
