Željeznički saobraćaj u regionu: stanje, trendovi i izazovi. “Željeznice Zapadnog Balkana – između tranzita i transformacije”H, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Slovenija, Hrvatska)

Prof.dr Velibor Peulić –“Željeznice Zapadnog Balkana – između tranzita i transformacije”

Željeznički saobraćaj u regionu jugoistočne Evrope prolazi kroz period usporenih, ali značajnih promjena. Dok su putničke linije u Srbiji i Sloveniji u porastu zahvaljujući modernizaciji i brzim prugama, teretni transport u većini zemalja bilježi oscilacije zbog zastarjele infrastrukture, fragmentacije operatera i konkurencije drumskog transporta.Ovaj pregled donosi aktuelno stanje i trendove u prevozu putnika i robe u šest zemalja regiona.

1. Mapa koridora (glavni elementi):

Koridori TEN-T (označeni bojama):

• Koridor X – Beograd–Niš–Skoplje–Gevgelija–Solun

• Koridor Vc – Ploče–Mostar–Sarajevo–Doboj–Osijek–Budimpešta

• Koridor VIII – Drač–Skoplje–Sofija–Crno More

• Koridor Vb – Rijeka–Zagreb–Budimpešta

• Bar–Beograd linija – strateška osovina Crne Gore i Srbije

Ključne luke:

• Luka Koper (Slovenija)

• Luka Rijeka (Hrvatska)

• Luka Ploče (BiH)

• Luka Bar (Crna Gora)

• Luka Drač (Albanija, dodatno prikazana radi povezanosti s MK)

Intermodalni terminali i čvorišta:

• Beograd, Novi Sad, Doboj, Sarajevo, Podgorica, Skoplje, Ljubljana, Zagreb

2. Glavni pokazatelji (po državi):

3. Glavni infrastrukturni prioriteti (2025–2030):

Srbija

Putnici

• „Srbija Voz“ je tokom 2023. prevezla više od 7 miliona putnika, što je rezultat uvođenja brze pruge Beograd–Novi Sad i modernizacije voznog parka.

• Projekat proširenja brze pruge ka Subotici i Budimpešti dodatno će povećati obim putničkog saobraćaja — cilj je do 2027. dostići 20 miliona putnika godišnje.

Teret

• „Srbija Kargo“ u 2024. godini bilježi blagi rast obima transporta u Q4 (oko 568 miliona ton-kilometara), nakon pada u trećem kvartalu.

• Ukupni modalni udio željeznice u prevozu robe i dalje je ispod 15%, što ukazuje na potrebu integracije sa lukama i logističkim centrima.

Srbija prednjači po broju putnika i investicijama, ali teretni segment još nije iskoristio puni potencijal zbog ograničenih koridorskih kapaciteta i uskih grla u mreži.

Bosna i Hercegovina

Putnici

• Godišnje se preveze manje od 1 milion putnika, što je najniži nivo u regionu.

• Putnički vozovi uglavnom saobraćaju na relacijama Sarajevo–Mostar i Doboj–Banja Luka.

Teret

• Željeznice FBiH: 7,15 miliona tona u 2023. (pad od 11% u odnosu na 2022.).

• Željeznice RS: 3,7 miliona tona u 2024. (–17% u odnosu na prethodnu godinu).

• Pad prometa rezultat je manjih industrijskih narudžbi i problema na dionicama prema Luci Ploče.

Teretni transport dominira nad putničkim, ali uz izražene padove i finansijski pritisak. Neophodno je restrukturisanje operatera i bolja koordinacija entitetskih željeznica.

Crna Gora

Putnici

• Željeznički prevoz Crne Gore (ŽPCG) ostvario je pozitivan finansijski rezultat 2024. godine, a uz podršku EBRD-a počinje nabavka novih elektromotornih garnitura.

• Glavna linija Bar–Podgorica–Beograd ostaje kičma putničkog prometa.

Teret

• Montecargo je 2023. zabilježio gubitak od 0,6 miliona eura, a u 2024. prevoz tereta pao je za 19%.

• Smanjena konkurentnost i problemi sa vozilima i infrastrukturom ograničavaju rast.

Putnički segment napreduje kroz modernizaciju, ali teretni sektor zahtijeva restrukturisanje i bolju povezanost sa Lukom Bar i terminalima u zaleđu.

Sjeverna Makedonija

Putnici

• Godišnje se preveze manje od 1 milion putnika, a u Q2 2025. evidentirano je svega 47 hiljada.

• Nedostatak novih vozova i slab vozni red ograničavaju korišćenje željeznice.

Teret

• Teretni prevoz stagnira, a najveći izazov ostaje infrastruktura — posebno neizgrađeni dijelovi Koridora VIII (Kičevo–Lin) i modernizacija pravca prema Srbiji.

Željeznički sistem je infrastrukturno i tehnički zastario. Potrebne su velike investicije za modernizaciju i regionalnu integraciju.

Slovenija

Putnici i teret

• Slovenske železnice su 2024. prevezle 18,4 miliona tona robe (pad od 4%), ali i dalje održavaju visoki međunarodni udio — 88% prometa je tranzitni.

• Luka Koper je zadržala rekordni obim od 1,13 miliona TEU, što osigurava stabilan tok kontejnerskog i intermodalnog saobraćaja.

• Putnički segment raste zahvaljujući ulaganjima u vozni park i digitalne karte.

Slovenija je regionalni lider u željezničkom teretu, zahvaljujući efikasnom spoju Luke Koper i mreže SŽ. Fokus ostaje na digitalizaciji i dvokolosječenju ključnih dionica.

Hrvatska

Putnici

• U 2023. godini željeznicom je prevezeno 84,2 miliona putnika, što je rast od 2% u odnosu na prethodnu godinu.

• U Q1 2024. zabilježen je pad od 4,1%, dok je u Q4 zabilježen novi rast od 14,2%, zahvaljujući jačanju međugradskih i prigradskih linija.

Teret

• Učešće željeznice u ukupnom prevozu robe je oko 11,6%; u Q4 2024. količina prevezene robe pala je za 16%.

• Glavni problemi su prekidi na infrastrukturnim dionicama i spor napredak projekata na Koridoru Vb (Rijeka–Zagreb–Budimpešta).

Hrvatska ima razvijen putnički segment i stabilne veze sa EU tržištem, ali teretni sektor trpi zbog zastarjelih pruga i kašnjenja investicija u elektrifikaciju i digitalnu signalizaciju.

---

🔎 Uporedna tabela (2024–2025. trendovi)

Regija jugoistočne Evrope ulazi u novu fazu razvoja željezničkog saobraćaja.
Putnički segment raste u državama koje ulažu u modernizaciju (Srbija, Slovenija, Hrvatska), dok teretni segment u većini zemalja stagnira ili opada zbog infrastrukturnih barijera, usitnjenog tržišta i niske interoperabilnosti.
Ključni pravci razvoja su:

1. Modernizacija koridora i signalizacije (ERTMS/ETCS)

2. Uspostavljanje intermodalnih terminala uz luke i logističke centre

3. Digitalizacija otpreme i dokumentacije (e-teretnice, e-CMR rail)

4. Regionalna koordinacija radi jače veze sa EU TEN-T mrežom

Željeznica u regionu nije samo pitanje prevoza — već strateški instrument za održivu mobilnost, konkurentnost i smanjenje emisija.
Ako se u naredne tri godine realizuju planirane investicije (brze pruge, ERTMS, elektrifikacija i terminali), region bi do 2030. mogao udvostručiti željeznički promet robe i značajno smanjiti pritisak na drumske koridore.

Napomena o metodologiji

Koristio sam nacionalne statistike i kredibilne izvore (statistički zavodi, UIC/Eurostat, zvanična saopštenja/finansijski izvještaji operatora i renomirani mediji). Ključne brojke i tvrdnje nose citate:
Srbija (putnici/teret): SeeNews+2stat.gov.rs+2;
BiH (ŽFBiH/ŽRS & agregat): ceicdata.com+3Željeznice+3Klix.ba+3;
Sjeverna Makedonija: stat.mk+1;
Crna Gora (ZPCG/Montecargo & trendovi): Montenegrobusiness+4SeeNews+4ebrd.com+4;
Slovenija (SURS & Koper): stat.si+1.