“Situacija u drumskom saobraćaju se nije poboljšala, sektor ide ka gubitku” upozorava stručnjak

Da bi se ublažilo ukupno povećanje troškova i smanjenje efikasnosti, bilo bi potrebno povećanje cena od oko 6,6-6,8 odsto, ali su se naknade smanjile za 2,7-4,3 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Transportni sektor takođe pati od mađarske ekonomije, koja je u recesiji već četvrti kvartal. Prema podacima Centralnog zavoda za statistiku učinak teretnog transporta smanjen je za 13 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U okviru toga, performanse drumskog transporta, najvećeg transportnog podsektora, pogoršale su se za 16 odsto.

Ovaj značajan pad nije iznenađujući, jer se situacija pogoršala na svim transportnim tržištima osim u performansama poljoprivredne i proizvodnje vozila. Učinak industrije, građevinarstva i maloprodaje takođe je pao, što je rezultiralo smanjenjem potražnje za transportom, dodaje DigiLog.

Transport je nastavio da postaje skuplji, uprkos činjenici da su cene goriva smanjene za 12-13 odsto u odnosu na prvi kvartal, zbog što je energija gotovo 21 odsto jeftinija nego u istom periodu prošle godine.

1. Zbog opšte inflatorne klime, svi elementi troškova transporta osim goriva, kao što su troškovi rada, putarine, amortizacija i troškovi kamata, popravke, osiguranja itd., nastavili su da se povećavaju.
2. Recesijska ekonomska klima dovela je do značajnog pada narudžbina, što je pogoršalo efikasnost i produktivnost sektora (smanjena kilometraža vozila i povećana prazna trčanja).
3. Jačanje kursa forint-evra imalo je negativan uticaj na poljoprivredu uglavnom u slučaju međunarodnih avioprevoznika.

Zbog recesijskog okruženja, prevoznici nisu mogli da prenesu povećanje cena od 6,6 do 6,8 odsto koje su im nametnute, štaviše, domaći prevoznici pretrpeli su smanjenje naknada za 4,3 odsto u odnosu na drugi kvartal 2. godine, dok su njihove kolege koje rade na međunarodnom nivou pretrpele smanjenje naknada za 7,2022 odsto.

Njihova slaba pregovaračka moć delimično proizlazi iz smanjene potražnje za njihovim uslugama, a delom zbog nemogućnosti da prilagode svoje kapacitete padu potražnje u srednjoročnom periodu. Broj kamiona na domaćem tržištu smanjen je za samo dva odsto, a na međunarodnom tržištu je čak porastao za skoro četiri odsto.

Ni izgledi nisu ohrabrujući

Makro analiza takođe ne sluti na dobro do kraja godine: rast troškova će se usporiti, ali neće prestati dok inflacija popušta. Nedostatak potražnje izazvan produženom recesijom i padom realnih plata neće biti rešen u bliskoj budućnosti.

Prevoznici će stoga morati da očekuju knjigu niskih porudžbina, ali i sve veće troškove u drugoj polovini godine. A ako stope prevoza nastave da padaju, značajno smanjenje kapaciteta postaće neizbežno.

Izgledi za 2024. godinu oslikavaju još goru sliku. U slučaju domaćih putarina na bazi upotrebe očekuje se brutalno povećanje do 40-50 odsto, a akcize na dizel će se takođe značajno povećati, ta povećanja poreza mogla bi da izazovu povećanje cene do 15-20 odsto u cenama prevoza sledeće godine.