Turska sve više jača svoju poziciju u globalnom lancu snabdevanja zahvaljujući snažnom sektoru cestovnog transporta i strateškom geografskom položaju. Ključne poruke iz izjave Arasa ukazuju na značajan rast u međunarodnom transportu i nove prilike kroz razvoj trgovinskih koridora.
Ključne tačke:
-
Rekordan broj izvoznih putovanja
- Preko 2,095 miliona kamionskih transporta iz Turske u 2024.
- Ukupna vrednost prevezenih tereta 107 milijardi dolara.
- Logistika nije samo transport robe – ona izvozi i usluge.
-
Trgovinski koridori povećavaju konkurentsku prednost
- Srednji koridor (Kina – Centralna Azija – Turska – Evropa)
- Razvojni put (Turska – Irak – zemlje Zaliva)
- Zangezurski koridor (povezuje Azerbejdžan i Tursku)
- Jačanje infrastrukture u saradnji sa sektorima prikolica i teških vozila može učiniti Tursku ključnim čvorištem globalne trgovine.
-
Logistika kao srce trgovine
- „Nema trgovine bez logistike, i nema života bez trgovine“ – istakao je Aras, naglašavajući ulogu transporta u održavanju ekonomskog rasta.
Šta ovo znači za logistički sektor?
- Jačanje investicija u infrastrukturu i digitalizaciju logistike u Turskoj.
- Povećana konkurentnost turskih transportnih kompanija na globalnom nivou.
- Mogućnosti za saradnju sa evropskim i azijskim partnerima u oblasti intermodalnog i cestovnog transporta.
Turska se postavlja kao jedan od ključnih centara međunarodne trgovine i transporta – prateći globalne trendove i otvarajući nove rute koje omogućavaju brži i efikasniji protok robe.
Uticaj turskih trgovinskih koridora na tržište Balkana
Turska, sa svojom rastućom ulogom u globalnom lancu snabdevanja, koristi svoj strateški položaj za jačanje trgovinskih ruta koje imaju direktan uticaj na Balkan. Razvoj novih trgovinskih koridora, poput Srednjeg koridora, Razvojnog puta i Zangezurskog koridora, može doneti brojne promene za transportne kompanije, luke i logističke operatere u regionu.
1. Srednji koridor – ubrzavanje trgovine između Turske, Balkana i Evrope
📌 Opis:
- Povezuje Kinu, Centralnu Aziju i Tursku sa Evropom preko Crnog mora i Balkana.
- Alternativa ruskim i severnim putevima (koji su pod geopolitičkim rizicima).
- Kombinacija železničkog i cestovnog transporta preko Gruzije i Crnog mora.
📌 Uticaj na Balkan:
✅ Veća aktivnost luka u Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji – turska roba bi mogla sve češće ulaziti u EU preko ovih zemalja.
✅ Jačanje intermodalnog transporta (željeznica + kamioni) – Srbija i Mađarska mogu postati ključne tranzitne rute.
✅ Povećana trgovinska razmena sa Turskom – balkanske zemlje mogu profitirati izvozom sirovina i poluproizvoda ka turskim fabrikama.
2. Razvojni put – Balkanski prevoznici kao ključni partneri
📌 Opis:
- Planirana ruta spaja Tursku sa Bliskim istokom i Zalivom preko Iraka.
- Omogućava brži transport između Evrope i zemalja kao što su Saudijska Arabija i UAE.
- Smanjuje zavisnost od Sueckog kanala i morskog transporta.
📌 Uticaj na Balkan:
✅ Nove prilike za balkanske prevoznike – kompanije iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bugarske mogu dobiti ugovore za prevoz robe ka Bliskom istoku.
✅ Potencijalno niži troškovi logistike za balkanske uvoznike – lakši pristup tržištima sa energentima i sirovinama.
✅ Smanjenje vremena transporta između Evrope i Bliskog istoka – turske kompanije će tražiti logističke partnere u regionu.
3. Zangezurski koridor – prilika za balkansku privredu
📌 Opis:
- Koridor povezuje Azerbejdžan, Jermeniju i Tursku, otvarajući bržu rutu ka Kaspijskom regionu.
- Deo šire inicijative koja olakšava trgovinu između Evrope i Centralne Azije.
- Fokusiran na energetski i transportni sektor.
📌 Uticaj na Balkan:
✅ Više robe iz Azerbejdžana i Centralne Azije na balkanskim tržištima (poljoprivredni i energetski proizvodi).
✅ Mogućnosti za investicije u logističku infrastrukturu – balkanske zemlje mogu razviti skladišne i distributivne centre.
✅ Veće učešće balkanskih kompanija u međunarodnim trgovinskim lancima – širenje izvoza ka Kavkazu i Aziji.
Zaključak: Kako Balkan može iskoristiti ove promene?
🔹 Transportne kompanije na Balkanu mogu tražiti nove rute i ugovore sa turskim partnerima.
🔹 Lučke operacije u Jadranu, Egeju i Crnom moru biće sve važnije za tursku i azijsku robu.
🔹 Intermodalni centri u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji mogu postati ključni distributivni čvorovi za tranzit turske robe.
🔹 Balkanske firme mogu uvesti tehnologije pametne logistike kako bi bile konkurentne u globalnim lancima snabdevanja.
VP
