Bosna i Hercegovina se nalazi u fazi potencijalnog zaokreta u upravljanju aerodromima, jer je po prvi put zaprimljena ozbiljna međunarodna ponuda za preuzimanje upravljanja ključnim zračnim lukama.
Konkretna ponuda – američki investitor
Američka kompanija AAFS Infrastructure Energy LLC dostavila je:
👉 zvaničnu ponudu za koncesiju
👉 period upravljanja: 30 godina
👉 planirana ulaganja: oko 250 miliona eura
Ponuda obuhvata:
- Međunarodni aerodrom Sarajevo
- Aerodrom Mostar
Trenutni status – faza procjene
- Vlada Federacije BiH je zaprimila ponudu i trenutno se vrši procjena javnog interesa
- Ponuda za Mostar je proslijeđena lokalnim vlastima na razmatranje
➡️ Još nema konačne odluke — ali proces je pokrenut
Razlika između Sarajeva i Mostara – ključ za razumijevanje
Sarajevo – profitabilan sistem
Međunarodni aerodrom Sarajevo:
- preko 2,2 miliona putnika godišnje
- snažan rast (+22%)
- stabilan prihod i dobit
- potencijal rasta na 3–5 miliona putnika uz investicije
➡️ zaključak:
👉 atraktivan za investitore
👉 već funkcionalan sistem
Mostar – razvojni projekat
Aerodrom Mostar:
- mali broj putnika (desetine hiljada godišnje)
- zavisnost od subvencija
- planirane investicije (terminal, subvencije letova)
➡️ zaključak:
👉 investicioni projekat
👉 zavisi od strateškog partnera
Šta investitor zapravo traži?
Model koji se nudi nije klasična prodaja, već:
👉 koncesija (upravljanje + ulaganje)
👉 razvoj infrastrukture
👉 povećanje broja linija i putnika
👉 komercijalizacija (cargo, retail, logistika)
Zašto je ovo važno za logistiku i transport?
Ovdje dolazimo do Vaše ključne teme:
👉 aerodromi nisu samo putnički sistemi
👉 oni su dio multimodalne logistike
Potencijalni efekti:
- razvoj cargo transporta (avio-logistika)
- povezivanje sa željeznicom i drumskim transportom
- jačanje izvoza (posebno brza roba, farmacija, e-commerce)
- pozicioniranje BiH kao regionalnog logističkog čvorišta
Strateško pitanje za BiH
Ovo otvara ozbiljnu dilemu:
👉 da li zadržati državnu kontrolu nad profitabilnim sistemima
👉 ili kroz koncesiju ubrzati razvoj i internacionalizaciju
Primjer:
- Aerodrom Sarajevo već generiše profit
- dugoročno može donijeti stotine miliona € državi
➡️ zato je odluka političko-ekonomska, ne samo investiciona
Ono što je sigurno:
👉 BiH ulazi u fazu odlučivanja o modelu upravljanja infrastrukturom
👉 interes investitora postoji
👉 aerodromi postaju strateški resurs
I najvažnije:
👉 ovo nije samo pitanje aerodroma
👉 ovo je pitanje logističke i transportne budućnosti BiH
