Evropska unija je uložila desetine miliona eura u izgradnju novog mosta na rijeci Savi kod Gradiške, zajedno sa pristupnim saobraćajnicama, integrisanim rješenjima za brži promet, te infrastrukturom koja treba da omogući protočnost kakvu zemlje regiona čekaju više od dvije decenije.
Most i novi granični prelaz nisu samo objekti – oni su ključni dio evropskog transportnog koridora i predstavljaju jedan od najvažnijih projekata za konkurentnost Bosne i Hercegovine i čitavog Zapadnog Balkana.
919 JCI dnevno – teret koji ubija protočnost
Prema službenim evidencijama, sadašnji granični prelaz Gradiška trpi prosječno opterećenje od 919 Jedinica carinskih isprava (JCI) dnevno.
To znači:
-
preopterećen sistem koji radi na ivici pucanja,
-
uska grla koja svakodnevno koštaju prevoznike, špeditere i privredu desetine hiljada eura,
-
kašnjenja u međunarodnim lancima snabdijevanja,
-
stvaranje reputacije zemlje sa najdužim čekanjima u regionu.
U praksi, ovo opterećenje znači da je današnji prelaz već odavno prevaziđen i da svaki dan bez novog prelaza stvara direktnu ekonomsku štetu.
Svi su čekali otvaranje – osim onih koji ga blokiraju
Konačno, nakon dugog niza godina, sve pripreme za puštanje u rad novog graničnog prelaza ušle su u završnu fazu.
Prevoznici, špediteri, logističke kompanije, investitori i međunarodni partneri s pravom su očekivali da će država učiniti sve da omogući brže i efikasnije kretanje robe i ljudi.
Ali onda – apsurd.
U ključnom trenutku kada se treba raditi na ubrzanom otvaranju prelaza, pojedinac ponovo stavlja sebe iznad institucija, iznad sektora koji čini okosnicu ekonomije, iznad interesa međunarodnih partnera, i što je najgore – iznad interesa države Bosne i Hercegovine.
Kako je moguće da jedan čovjek blokira razvoj vrijedniji od 50 miliona eura?
To je pitanje koje danas postavljaju:
-
transportne kompanije,
-
špediteri,
-
privredne komore,
-
međunarodni partneri,
-
građani koji žele funkcionalnu državu.
Kako je moguće da investicija koja bi trebalo da bude najveći pomak u regionalnoj logistici u posljednjih 20 godina stoji zbog proceduralnog voluntarizma i samovolje?
Zašto se dozvoljava da:
-
međunarodni tokovi robe stagniraju,
-
troškovi rastu,
-
reputacija zemlje pada,
-
a domaći privrednici trpe?
Bosna i Hercegovina ne smije biti taoc Apsurdistana
Ovo nije samo pitanje prelaza, niti administrativna dilema. Ovo je pitanje:
-
funkcionalnosti države,
-
odgovornosti institucija,
-
poštovanja međunarodnih obaveza,
-
ekonomskog opstanka stotina kompanija,
-
ugleda zemlje pred EU,
-
ravnopravnosti privrede BiH u regionalnim lancima snabdijevanja.
Most je izgrađen. Pristupne ceste su spremne. EU je svoj dio posla završila.
Samo mi nismo.
I zato je sasvim opravdano da se danas kaže:
Dobro došli u Apsurdistan – državu u kojoj pojedinac može zaustaviti ono što je Evropa već završila.
Vrijeme je da institucije preuzmu odgovornost
Ovo nije poziv na kritiku radi kritike. Ovo je poziv na:
-
hitnu institucionalnu reakciju,
-
uklanjanje administrativnih opstrukcija,
-
uspostavljanje reda i odgovornosti,
-
stavljanje državnog interesa ispred ličnih ambicija,
-
ubrzano otvaranje prelaza koji je već odavno trebalo da radi.
Bosna i Hercegovina mora izrasti iz Apsurdistana i postati država u kojoj infrastruktura služi privredi, a ne sujeti pojedinaca.
