Teretni saobraćaj raste i raste: Prognoza koju je naručilo Ministarstvo saobraćaja očekuje rast od 46 odsto do 2051. godine. Rezultati i kritične reakcije predstavnika željeznice.
U transportu tereta, svi znakovi ukazuju na rast. Federalno ministarstvo saobraćaja (BMDV) priprema se za povećanje performansi teretnog transporta za ukupno 2051 odsto do 46. godine. To odgovara godišnjem porastu od 1,2 posto. Prognoza je zasnovana na prvoj dugoročnoj prognozi saobraćaja koju je federalni ministar saobraćaja Volker Wissing (FDP) predstavio javnosti u petak sa Tobiasom Kluthom, generalnim direktorom Intraplan Consulta.
Kamion dodatno proširuje svoj udio u modalnoj podjeli
U apsolutnom smislu, performanse teretnog transporta će se tako povećati sa 2019 na 679 milijardi tona (tkm) u poređenju sa 990. godinom pre korone. Sa 54 odsto, kamioni će podneti najveći deo rasta i na taj način dodatno proširiti svoju dominantnu ulogu u modalnoj podeli za 4,1 poen na 77,7 odsto. Željeznice će se povećati za trećinu, dok će plovni put stagnirati. Povećat će se i putnički promet, povećavajući se za 13 posto na gotovo 1.400 milijardi putničkih kilometara – također zbog rasta stanovništva, na primjer zbog migracija, kao i širenja željezničkog i javnog prijevoza.
„Da bismo spriječili zastoj, sada nam je hitno potrebna brzina Njemačke da proširi sve vidove transporta – uključujući i ceste.“ Federalni ministar saobraćaja Volker Wissing (FDP)
Autori studije takođe očekuju da će obim transporta porasti do 2051. godine. Na 30 posto – godišnji rast od 0,8 posto – slabiji je od povećanja obima prometa. Kamion također pobjeđuje u utrci po prevezenoj tonaži – u budućnosti će nositi 34 posto više, željeznice 14 posto. U slučaju unutrašnjih plovnih puteva očekuje se pad od deset odsto. Udio kamiona u modalnoj podjeli tako će se povećati za tri boda na 89 posto u pogledu volumena prijevoza.
Ministar Wissing se nadao novim uvidima iz dugoročne prognoze prometa, jer uzima u obzir i aktuelna kretanja. Na primer, uzimaju se u obzir uticaji korone, rata u Ukrajini, tehnološkog napretka, kao i stanovništva i ekonomskog rasta. Uticaji korona virusa su, na primer, povećana upotreba kućne kancelarije i manji broj poslovnih putovanja zbog video konferencija. Poslednja dugoročna analiza dostupna BMDV-u bila je Saobraćajna prognoza za 2030. godinu, koja se odnosi na 2010. godinu. Novu prognozu pripremio je konzorcijum kompanija Intraplan iz Minhena, koji je ispitivao prevoz putnika, i Trimode iz Freiburga, koji se bavio teretnim prevozom.
„Ova studija je beskorisna u svakom pogledu. Umesto da pokaže opcije za formativnu transportnu politiku, rad želi da sugeriše da je trenutna saobraćajna politika zamisliva samo kao nastavak bez alternative.“ Peter Westenberger, generalni direktor Mreže evropskih željeznica (NEE)
Studija takođe pruža uvid u vrstu robe koja se prevozi. Intraplan i Trimode predviđaju nagli pad rasutih i energetskih dobara – na primjer uglja, koksa, naftnih derivata i ruda, ne samo zbog energetske tranzicije. Očekuje se smanjenje od oko 2051 miliona tona do 225. godine. To bi odgovaralo samo 24% vrijednosti iz 2019. godine. Efekat se pre svega oseća železnicom i vodenim putevima, koji su veoma snažno orijentisani ka rasutim dobrima.
Nasuprot tome, pošto se teretne grupe koje se veoma mnogo prevoze drumskim putem povećavaju, kamioni imaju koristi od ovog razvoja. Za poštanske pošiljke autori očekuju povećanje od 130 miliona tona (trostruko u odnosu na 2019. godinu), za grupaciju povećanje od 247 miliona tona (gotovo dvostruko u odnosu na 2019. godinu) i za opšti teret povećanje od 50 miliona tona (plus 64 odsto u odnosu na 2019. godinu).
Kombinovani transport se takođe pokazao kao motor rasta, a studija predviđa rast od 73 do 227 miliona tona u odnosu na 2019. godinu. Sa 76 odsto, železnice posebno imaju koristi od ovog rasta, dok je udeo plovnog puta i dalje relativno mali. U morsko-zaleđu saobraćaj plovni put će čak morati da se odrekne akcija do 2015. godine. U ovom segmentu, rast se uglavnom mogao pripisati cestama (plus 52 posto) i željeznici (plus 30 posto).
Za ministra Wissinga, rezultati studije sada trebaju i političke odgovore: „Saobraćaj u Njemačkoj će se povećati u svakom pogledu“, objasnio je on. „Da bismo spriječili zastoj, sada nam je hitno potrebna brzina Njemačke da proširi sve vidove transporta – uključujući i ceste.“
BGL: Usklađivanje transportne politike sa brojkama, podacima i činjenicama
Federalno udruženje drumskog transporta, logistike i odlaganja (BGL) pozdravlja činjenicu da Wissing sada želi da prati rezultate sa delima. „Ova prognoza saobraćaja mora konačno da uzdrma kočnice u saveznoj vladi,“ rekao je portparol odbora BGL-a prof. dr Dirk Engelhardt. „U Nemačkoj imamo trošne mostove, akutni nedostatak vozača i širenje mreže za infrastrukturu za punjenje je daleko,“ rekao je on. „Rešenja za ove probleme su na stolu. Njihova implementacija sada mora da se reši visokim pritiskom!“ Također je izričito pozdravio činjenicu da je maksima federalnog ministra prometa bila usklađivanje njegove prometne politike s stvarnim događajima, brojkama, podacima i činjenicama, a ne s političkim željama.
Željeznički saobraćaj: Studije su beskorisne u svakom pogledu
Predstavnici željeznica kritiziraju metode, rezultate i zaključke studije. „Ova studija je beskorisna u svakom pogledu. Umjesto da ukaže na opcije formativne transportne politike, rad želi sugerirati da je trenutna transportna politika zamisliva samo kao nastavak bez alternative“, objasnio je Peter Westenberger, generalni direktor Mreže evropskih željeznica (NEE), koja djeluje kao „Die Güterbahnen“. Žalosno je što su stručnjaci Ministarstva saobraćaja takođe „širili neodržive grube procene budućnosti železničkog teretnog saobraćaja“ i predvideli pad tržišnog udela od 17,3 odsto za 30 godina. CT bi mogao da zahteva svaku slobodnu rutu obustavljenog ugljenog voza u trenutno preuskoj železničkoj mreži. „Zato što raste i do dvanaest posto – godišnje.“
Stručnjak za zeleni transport Gastel: Wissing ignorira koalicioni sporazum
Stručnjak za zeleni transport Matthias Gastel naglasio je: „Ova prognoza ne može i neće biti osnova za bilo kakvo planiranje infrastrukture.“ Razvoj događaja iz prošlosti je uglavnom prenet u budućnost. Koalicioni sporazum teži političkim ciljevima za prebacivanje putničkog i teretnog transporta na železnicu. „Nažalost, ministar saobraćaja je ignorisao ove ciljeve. On želi da izbaci crveni tepih sa sve više puteva do povećanja kamiona. Međutim, njegov zadatak bi bio da osigura efikasniju železničku mrežu i da ojača konkurentnost železničkog tereta.“
