LOGISTIKA.ba | 6. novembar 2026.
Italija nastavlja sa konkretnim mjerama podrške drumskom transportu. Gotovo 25.000 transportnih kompanija ostvarilo je pravo na poreske olakšice za dizel gorivo u ukupnom iznosu od 375,6 miliona evra. Istovremeno, najavljeno je otvaranje novog kruga prijava za dodatne olakšice. Ovaj primjer ponovo otvara pitanje konkurentnosti drumskih prevoznika u Bosni i Hercegovini i potrebe za sistemskim rasterećenjem transportne privrede.
375,6 MILIONA EVRA ZA 24.842 TRANSPORTNA PREDUZEĆA
Prema informacijama italijanskog Ministarstva infrastrukture i transporta (MIT), do 4. novembra 2026. godine priznato je ukupno 375,6 miliona evra poreskih olakšica za 24.842 transportna preduzeća.
Podrška se odnosi na djelimičnu kompenzaciju povećanih troškova dizel goriva nastalih u periodu od marta do avgusta 2026. godine.
Ministarstvo je najavilo da će do sredine novembra ponovo otvoriti elektronsku platformu za podnošenje zahtjeva.
Nova prijava odnosiće se na kupovinu dizel goriva izvršenu od 1. septembra do 5. oktobra 2026. godine.
Zahtjevi će se podnositi putem elektronskog sistema italijanske Agencije za carine i monopole, prema pravilima i dokumentaciji koje će nadležne institucije objaviti.
Važno je naglasiti da poreski kredit ne predstavlja automatsku isplatu novca svakom prevozniku. Pravo ostvaruju preduzeća koja ispune propisane uslove, a odobreni iznosi koriste se kroz mehanizam poreske kompenzacije.
ITALIJA TRANSPORT POSMATRA KAO STRATEŠKU PRIVREDNU DJELATNOST
Italijanska mjera predstavlja primjer aktivne ekonomske politike prema sektoru drumskog transporta.
Drumski prevoznici svakodnevno se suočavaju sa rastom troškova goriva, rada, održavanja vozila, putarina i administrativnih obaveza.
Kada troškovi goriva značajno porastu, posljedice se ne zadržavaju samo u transportnim kompanijama.
One se prenose na proizvođače, izvoznike, trgovinu, logističke operatere i krajnje potrošače.
Zbog toga podrška drumskom transportu nije isključivo pomoć jednoj privrednoj djelatnosti.
To je istovremeno mjera zaštite konkurentnosti privrede i stabilnosti lanaca snabdijevanja.
Italija je prepoznala da transportna politika mora obuhvatiti i fiskalne instrumente koji omogućavaju održivo poslovanje domaćih kompanija.
BOSNA I HERCEGOVINA: PREVOZNICI TRAŽE RASTEREĆENJE POSLOVANJA
Dok pojedine evropske države koriste poreske olakšice za smanjenje troškova transporta, drumski prevoznici Bosne i Hercegovine i dalje ukazuju na potrebu sistemskih mjera rasterećenja poslovanja.
Konzorcijum Logistika Bosne i Hercegovine godinama ističe potrebu za razmatranjem modela povrata dijela akciza na dizel gorivo, smanjenjem parafiskalnih opterećenja i pojednostavljivanjem administrativnih procedura.
Domaće transportne kompanije posluju na istom međunarodnom tržištu kao i prevoznici iz država Evropske unije.
Međutim, uslovi poslovanja nisu jednaki.
Pored troškova goriva, kompanije iz Bosne i Hercegovine suočavaju se sa dugim čekanjima na graničnim prelazima, administrativnim procedurama, ograničenjima boravka profesionalnih vozača u šengenskom prostoru i dodatnim troškovima međunarodnog poslovanja.
Takve okolnosti neposredno utiču na cijenu transportnih usluga i konkurentnost domaćih preduzeća.
POVRAT DIJELA AKCIZA – EKONOMSKA MJERA, A NE PRIVILEGIJA
Pitanje povrata dijela akciza na dizel gorivo potrebno je posmatrati u kontekstu ukupne ekonomske politike Bosne i Hercegovine.
Drumski transport učestvuje u realizaciji izvoza, uvoza, industrijske proizvodnje, trgovine i međunarodne razmjene.
Njegova konkurentnost direktno utiče na konkurentnost cjelokupne privrede.
Zbog toga je opravdano razmotriti fiskalni model kojim bi se, uz jasne kriterijume i odgovarajuću kontrolu, omogućilo smanjenje dijela troškova profesionalnih drumskih prevoznika.
Takav model zahtijeva analizu budžetskih efekata, zakonskih mogućnosti i iskustava evropskih država.
Cilj nije stvaranje privilegovanog položaja transportnih kompanija, već uspostavljanje uslova koji omogućavaju ravnopravnije tržišno takmičenje.
TRANSPORTNA POLITIKA NE MOŽE SE SVESTI NA DOZVOLE I ADMINISTRACIJU
U Bosni i Hercegovini transportna politika često se posmatra kroz izdavanje licenci, dozvola, kvalifikacionih kartica i drugih administrativnih dokumenata.
Međutim, savremena transportna politika mora imati znatno širu ekonomsku dimenziju.
Ona podrazumijeva smanjenje nepotrebnih troškova, razvoj logističke infrastrukture, ubrzanje graničnih procedura, digitalizaciju dokumentacije i stvaranje uslova za investicije u savremene transportne kapacitete.
Posebnu pažnju potrebno je posvetiti primjeni digitalnih sistema kao što su e-CMR, eFTI i NCTS, koji mogu doprinijeti efikasnijem poslovanju i smanjenju administrativnih opterećenja.
Ali digitalizacija sama po sebi nije dovoljna ukoliko istovremeno ne postoji politika ekonomskog rasterećenja privrede.
EVROPSKI PRIMJER – PITANJE ZA INSTITUCIJE BiH
Italijanska odluka da odobri 375,6 miliona evra poreskih olakšica za gotovo 25.000 transportnih preduzeća predstavlja konkretan primjer institucionalnog odgovora na povećane troškove poslovanja.
Bosna i Hercegovina ne mora preuzeti identičan model niti raspolagati jednakim finansijskim sredstvima.
Međutim, potrebno je da nadležne institucije razmotre mogućnosti uspostavljanja odgovarajućeg domaćeg modela.
To podrazumijeva uključivanje Savjeta ministara BiH, Ministarstva komunikacija i transporta BiH, Uprave za indirektno oporezivanje, nadležnih entitetskih institucija i predstavnika transportne privrede.
Osnovno pitanje glasi:
Ako evropske države koriste fiskalne instrumente kako bi smanjile troškove svojih drumskih prevoznika, zbog čega Bosna i Hercegovina još nema odgovarajući sistem ekonomskog rasterećenja domaćeg transportnog sektora?
Odgovor na ovo pitanje važan je ne samo za prevoznike nego i za izvoznike, proizvođače i sve učesnike u lancima snabdijevanja.
ZAKLJUČAK: KONKURENTNOST SE NE GRADI ADMINISTRATIVNIM OPTEREĆENJIMA
Transportna privreda Bosne i Hercegovine ne traži povlašćen položaj.
Ona traži predvidive uslove poslovanja, racionalne troškove i mogućnost da ravnopravno učestvuje na međunarodnom tržištu.
Italijanski primjer pokazuje da podrška drumskom transportu može biti sastavni dio ozbiljne ekonomske politike.
Vrijeme je da i Bosna i Hercegovina transportnu politiku počne mjeriti smanjenjem troškova, povećanjem produktivnosti i rastom konkurentnosti, a ne brojem izdatih administrativnih dokumenata.
Jer transport nije samo usluga.
Transport je pokretač privrede, izvoza, investicija i razvoja Bosne i Hercegovine.
Izvor: Informacije italijanskog Ministarstva infrastrukture i transporta (MIT), prema dostavljenom izvještaju od 4. novembra 2026.
Redakcija LOGISTIKA.ba
