Može li zastoj u izdavanju kvalifikovanih elektronskih potpisa ugroziti međunarodni transport i trgovinu?
Autor: Prof. dr Velibor Peulić
Čini se da je u Bosni i Hercegovini inat često snažniji od potrebe za koordinacijom i zajedničkim djelovanjem. Nažalost, u oblastima kao što su transport, logistika i digitalizacija, takav pristup nema pobjednika – cijenu na kraju plaćaju privreda, prevoznici, špediteri i građani.
Upravo suprotno, zastoj u izdavanju kvalifikovanih elektronskih potpisa u Bosni i Hercegovini u ovom trenutku predstavlja ozbiljan operativni, regulatorni i konkurentski rizik za cijeli sektor transporta, logistike i međunarodne trgovine.
Evropska unija ubrzano završava procese digitalizacije carinskih i transportnih procedura kroz implementaciju sistema NCTS Phase 6, ICS2, eFTI i e-CMR. Republika Hrvatska je već uspješno prešla na NCTS Fazu 6, dok se od privrednih subjekata očekuje sve intenzivnije korištenje elektronske identifikacije, digitalnih certifikata i kvalifikovanih elektronskih potpisa.
U takvim okolnostima, svaki prekid ili ograničenje u izdavanju kvalifikovanih elektronskih potpisa u Bosni i Hercegovini može proizvesti niz ozbiljnih posljedica:
- usporavanje carinskih i tranzitnih procedura;
- otežano korištenje NCTS, ICS2 i drugih evropskih digitalnih platformi;
- povećanje administrativnih troškova za prevoznike, špeditere i logističke operatere;
- smanjenje konkurentnosti domaćih kompanija na tržištu Evropske unije;
- odlaganje pune implementacije e-CMR i eFTI sistema;
- dodatno administrativno opterećenje za privredne subjekte koji već posluju u uslovima pojačanih regulatornih zahtjeva.
Posebno zabrinjava činjenica da se od 2026. godine očekuje dalji rast obima elektronskog poslovanja u međunarodnom transportu, uključujući razmjenu podataka između carinskih administracija, transportnih operatera, logističkih platformi i nadzornih organa.
Zbog toga se može postaviti legitimno pitanje:
Može li Bosna i Hercegovina sebi priuštiti zastoj u izdavanju kvalifikovanih elektronskih potpisa upravo u trenutku kada Evropska unija ubrzano prelazi na potpuno digitalno upravljanje transportnim i carinskim procesima?
Odgovor je jasan – ne može.
Kontinuitet izdavanja kvalifikovanih elektronskih potpisa danas više nije pitanje administrativne procedure, već pitanje funkcionalnosti međunarodne trgovine, konkurentnosti transportnog sektora i spremnosti Bosne i Hercegovine za punu integraciju u evropske digitalne transportne koridore.
Prvo, potrebno je hitno donijeti privremeno operativno rješenje kojim se neće prekidati izdavanje kvalifikovanih elektronskih potpisa za privredne subjekte, špeditere, prevoznike i logističke operatere.
Drugo, nadležne institucije moraju jasno definisati prelazni period, odgovornu instituciju, tehničku proceduru i rokove, kako se ne bi desilo da kompanije ostanu bez mogućnosti elektronskog potpisivanja upravo u trenutku kada evropski sistemi prelaze na viši nivo digitalizacije.
Treće, potrebno je prioritetno tretirati subjekte uključene u međunarodni transport, carinske postupke, NCTS, ICS2, e-CMR, eFTI i druge elektronske platforme, jer su oni direktno vezani za protok robe preko granice.
Ako se ovo pitanje brzo ne riješi, posljedice mogu biti veoma ozbiljne. Transport neće stati formalno, ali može postati sporiji, skuplji i administrativno rizičniji. Špediteri mogu imati probleme u podnošenju i ovjeri elektronskih dokumenata, prevoznici mogu kasniti na granicama i terminalima, a privreda može trpjeti dodatne troškove zbog čekanja, dupliranja procedura i prelaska na alternativna, skuplja rješenja.
Najveći rizik jeste da Bosna i Hercegovina u praksi postane digitalno usko grlo na regionalnim transportnim koridorima. Dok Hrvatska i Evropska unija prelaze na NCTS Fazu 6 i napredne elektronske procedure, domaći privredni subjekti ne smiju ostati bez osnovnog alata za elektronsko poslovanje – kvalifikovanog elektronskog potpisa.
Zato ovo nije samo tehničko pitanje. Ovo je pitanje konkurentnosti privrede, funkcionalnosti transporta i sposobnosti Bosne i Hercegovine da prati evropske digitalne carinske i logističke procese.
Nažalost, aktuelna situacija još jednom potvrđuje da mehanizmi koordinacije i institucionalne saradnje u Bosni i Hercegovini ne funkcionišu na nivou koji zahtijevaju savremeni međunarodni transportni i digitalni procesi. U ovakvim okolnostima nema pobjednika niti nevinih – posljedice snose privreda, špediteri, prevoznici, logističke kompanije, ali i same institucije koje su odgovorne za stvaranje predvidivog i funkcionalnog poslovnog okruženja.
U trenutku kada Evropska unija ubrzano digitalizuje transportne, carinske i administrativne procedure, Bosna i Hercegovina sebi ne može priuštiti institucionalne zastoje, neusklađenost nadležnosti i odgađanje donošenja operativnih rješenja. Vrijeme za međusobno prebacivanje odgovornosti je prošlo – potrebno je hitno uspostaviti funkcionalnu koordinaciju i osigurati kontinuitet digitalnih usluga od ključnog značaja za međunarodnu trgovinu i transport.
U Bosni i Hercegovini možda nema pobjednika i nema nevinih, ali odgovornost za očuvanje konkurentnosti privrede i funkcionalnosti međunarodnog transporta mora biti zajednička i hitna.
