Deset država članica Evropske unije zatražilo je od Evropske komisije da ublaži pojedine elemente reforme Sistema trgovine emisijama (EU ETS), upozoravajući da bi sadašnji model mogao ugroziti konkurentnost evropske privrede, povećati troškove transporta i podstaći premještanje proizvodnje izvan Evropske unije.
Zajedničku inicijativu podržale su Bugarska, Kipar, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Italija, Poljska, Rumunija i Slovačka.
ETS postaje jedno od ključnih ekonomskih pitanja
EU ETS predstavlja osnovni instrument evropske klimatske politike. Kompanije koje emituju ugljen-dioksid dužne su da za svaku tonu emisije posjeduju odgovarajuću emisijsku jedinicu.
Sistem trenutno obuhvata:
- elektroenergetski sektor,
- energetski intenzivnu industriju,
- vazdušni saobraćaj,
- pomorski transport.
Istovremeno, Evropska unija priprema proširenje sistema kroz ETS2, kojim će biti obuhvaćeni drumski transport i sektor zgrada.
Primjena ETS2 trenutno je planirana od 1. januara 2028. godine.
Direktan uticaj na drumski transport
Za transportne kompanije najvažnije pitanje odnosi se upravo na ETS2.
Uključivanjem dizel goriva u sistem trgovine emisijama očekuje se povećanje troškova:
- međunarodnog drumskog transporta,
- distribucije robe,
- logističkih operacija,
- gradskog transporta,
- usluga dostave.
Svako povećanje cijene goriva direktno utiče na cijenu transportne usluge, a time i na ukupne troškove lanaca snabdijevanja.
Strah od gubitka konkurentnosti
Deset država članica upozorava da bi prebrza dekarbonizacija mogla izazvati tzv. „curenje ugljenika“ (carbon leakage), odnosno premještanje proizvodnje u države izvan Evropske unije koje imaju manje stroge klimatske zahtjeve.
Takav razvoj događaja mogao bi dovesti do:
- smanjenja evropske industrijske proizvodnje,
- gubitka radnih mjesta,
- pada konkurentnosti evropskih kompanija,
- povećanja uvozne zavisnosti,
- smanjenja saobraćaja kroz evropske luke.
Posebno se ističe opasnost da dio pomorskog tereta bude preusmjeren u luke izvan Evropske unije kako bi se izbjegli dodatni troškovi povezani sa ETS-om.
Potreba za stabilnijim tržištem emisija
Države potpisnice smatraju da bi cijene emisijskih jedinica morale biti stabilnije i manje podložne tržiškim špekulacijama.
Veća predvidivost omogućila bi kompanijama:
- dugoročnije planiranje investicija,
- sigurnije ugovaranje transporta,
- lakše finansiranje zelene tranzicije,
- efikasnije upravljanje troškovima poslovanja.
Izazovi za Zapadni Balkan
Iako države Zapadnog Balkana nisu dio EU ETS sistema, njihove transportne kompanije gotovo svakodnevno posluju na tržištu Evropske unije.
Zbog toga će promjene u evropskoj klimatskoj politici indirektno uticati i na region kroz:
- povećanje cijena transportnih usluga,
- rast cijena goriva,
- veće logističke troškove,
- potrebu za modernizacijom voznih parkova,
- ubrzanu digitalizaciju transportnih procesa.
Istovremeno, evropski prevoznici će sve više ulagati u vozila sa niskim emisijama, alternativna goriva, optimizaciju ruta i digitalne alate koji omogućavaju smanjenje potrošnje energije.
Rasprava o reformi EU ETS-a pokazuje da evropska klimatska politika ulazi u novu fazu, u kojoj je potrebno pronaći ravnotežu između zaštite životne sredine i očuvanja konkurentnosti evropske privrede.
Za sektor transporta i logistike predstojeće izmjene imaju poseban značaj. Uspjeh zelene tranzicije neće zavisiti samo od strožih klimatskih ciljeva, već i od sposobnosti da se obezbijede održivi uslovi poslovanja, stabilni troškovi transporta i dovoljno vremena za prilagođavanje kompanija novim pravilima.
U narednim godinama upravo će kombinacija digitalizacije, energetske efikasnosti, alternativnih goriva i pametnog upravljanja transportom predstavljati osnovu konkurentnosti evropskih i regionalnih logističkih sistema.
