Dok Evropska unija promoviše jedinstveno tržište, slobodno kretanje ljudi i robe te digitalizaciju logističkih procesa, stvarnost na terenu pokazuje drugačiju sliku. Sve veći broj država članica ponovo uvodi ili produžava granične kontrole unutar šengenskog prostora, što direktno utiče na međunarodni drumski transport.
Najnoviji primjeri dolaze iz Holandije, Italije i Švicarske.
Holandija je odlučila produžiti privremene granične kontrole prema Njemačkoj i Belgiji do 30. septembra 2026. godine. Kao razlog navode se migracioni pritisci, krijumčarenje ljudi i sekundarne migracije.
Istovremeno, Italija je produžila kontrole na granici sa Slovenijom do 18. decembra 2026. godine, pozivajući se na sigurnosne izazove, ilegalne migracije i aktivnosti kriminalnih grupa na takozvanoj Balkanskoj ruti.
Švicarska će od 10. do 19. juna privremeno pojačati kontrole na granici sa Francuskom zbog održavanja samita G7.
Iako su sve ove mjere formalno privremene, postavlja se pitanje koliko je danas šengenski prostor zaista prostor bez unutrašnjih granica.
Za transportnu industriju posljedice su vrlo konkretne.
Svaka dodatna kontrola znači mogućnost novih zadržavanja, dužih tranzitnih vremena, povećanih operativnih troškova i smanjene predvidivosti transportnih tokova. Za kompanije koje posluju po principu „just in time“ i za lance snabdijevanja koji zavise od preciznih rokova isporuke, svako zadržavanje predstavlja dodatni trošak.
Posebno je važno naglasiti da se najveći dio roba iz Bosne i Hercegovine prema tržištu Evropske unije kreće upravo koridorima koji prolaze kroz države na koje se odnose nove mjere nadzora.
Za prevoznike iz Bosne i Hercegovine ovo je dodatni signal da će poslovanje u narednom periodu biti još složenije. Pored problema pravila 90/180 dana, nedostatka vozača, digitalnih procedura kroz ICS2, NCTS i eFTI, te rastućih troškova poslovanja, sada se ponovo vraća i pitanje unutrašnjih kontrola u Evropi.
Istovremeno, Evropska unija od država kandidata očekuje punu primjenu evropskih pravila, digitalizaciju i usklađivanje procedura, dok unutar samog Šengena sve češće svjedočimo vraćanju nacionalnih kontrola i dodatnih ograničenja.
Zbog toga transportna industrija s pravom postavlja pitanje:
Da li se krećemo prema jedinstvenom evropskom tržištu ili prema Evropi u kojoj će granice formalno biti otvorene, ali će kontrole postati nova svakodnevica?
Za prevoznike odgovor nije političko nego operativno pitanje.
Svaki sat čekanja ima svoju cijenu.
Svaki zastoj smanjuje konkurentnost.
A svaki novi kontrolni punkt dodatno opterećuje evropske lance snabdijevanja.
