Prof. dr Velibor Peulić
Mobilnost kao ključni segment savremenih ekonomskih sistema prolazi kroz intenzivne transformacije pod uticajem digitalizacije, automatizacije i zahtjeva održivog razvoja. U uslovima globalizacije i rasta robnih tokova, efikasnost transportnih i logističkih sistema postaje jedan od ključnih faktora konkurentnosti nacionalnih ekonomija. Poseban izazov predstavlja region Bosne i Hercegovine i Zapadnog Balkana, gdje dominacija drumskog transporta (preko 94% robnih tokova), uz nedostatak integrisane strategije razvoja u protekle dvije decenije, značajno ograničava razvoj mobilnosti.
Cilj rada je analiza uloge novih tehnologija u funkciji unapređenja mobilnosti i održivog razvoja, sa posebnim fokusom na digitalne alate kao što su eCMR, eCEMT i NCTS sistemi. Istraživanje se zasniva na komparativnoj analizi ključnih operativnih pokazatelja, uključujući vrijeme čekanja na graničnim prelazima, troškove zadržavanja i nivo digitalne integracije, uz poređenje sa praksama Evropske unije.
Rezultati ukazuju da su vremena zadržavanja na Zapadnom Balkanu višestruko duža u odnosu na EU, uz značajne direktne i indirektne troškove koji utiču na konkurentnost transportnih operatera. Nedovoljna digitalizacija, neusklađenost institucionalnih procedura i izostanak strateškog upravljanja predstavljaju ključne prepreke razvoju mobilnosti.
Rad zaključuje da implementacija savremenih digitalnih rješenja, razvoj logističkih servisa i logističkih centara, kao i unapređenje institucionalne koordinacije, predstavljaju osnov za povećanje efikasnosti, smanjenje troškova i ostvarenje ciljeva održivog razvoja. Ključni doprinos rada ogleda se u kvantifikaciji operativnih gubitaka i definisanju smjernica za sistemski i održiv razvoj mobilnosti u regionu.
DIGITALIZACIJA TRANSPORTA I LOGISTIKE
(eCMR, eCEMT, NCTS – razrada)
Digitalizacija transporta i logistike predstavlja ključni pokretač transformacije mobilnosti u savremenim ekonomskim sistemima. U kontekstu rada „Izazovi novih tehnologija u funkciji mobilnosti i održivog razvoja“, digitalna rješenja imaju centralnu ulogu u povećanju efikasnosti, transparentnosti i održivosti lanaca snabdijevanja.
Savremeni transportni sistemi zahtijevaju integraciju informacionih tehnologija koje omogućavaju optimizaciju operativnih procesa, smanjenje administrativnih opterećenja i unapređenje koordinacije između učesnika u lancu snabdijevanja. Poseban značaj imaju digitalni alati koji standardizuju i ubrzavaju tok informacija i robe.
eCMR (elektronski tovarni list) predstavlja jedan od najznačajnijih koraka u digitalizaciji drumskog transporta. Njegova primjena omogućava:
- eliminaciju papirne dokumentacije i smanjenje administrativnih troškova
- ubrzanje procesa prevoza i obrade dokumentacije
- povećanje pravne sigurnosti i transparentnosti
- bolju integraciju sa drugim digitalnim sistemima (carina, logistički softveri)
Implementacija eCMR sistema doprinosi značajnom skraćenju vremena zadržavanja na graničnim prelazima i povećanju pouzdanosti transportnih operacija.
eCEMT (elektronske CEMT dozvole) predstavlja digitalizaciju međunarodnih transportnih dozvola, čime se omogućava:
- efikasnije upravljanje dozvolama u realnom vremenu
- smanjenje administrativnih zloupotreba
- transparentniji nadzor i kontrola međunarodnog transporta
- optimizacija korištenja transportnih kapaciteta
Ovaj sistem ima poseban značaj za zemlje Zapadnog Balkana, gdje međunarodni transport predstavlja dominantan segment logističkih aktivnosti.
NCTS (New Computerised Transit System) predstavlja ključni element evropskog carinskog sistema, koji omogućava elektronsko upravljanje tranzitnim procedurama. Njegove osnovne prednosti uključuju:
- unaprijed podnesene elektronske deklaracije
- smanjenje fizičkih kontrola kroz analizu rizika
- ubrzanje carinskih procedura i smanjenje vremena zadržavanja
- povećanje sigurnosti i praćenja robe u tranzitu
Međutim, i pored jasno definisanih prednosti, implementacija ovih sistema na prostoru Zapadnog Balkana suočava se sa značajnim izazovima. Ključni problemi uključuju nedovoljnu institucionalnu koordinaciju, parcijalnu digitalizaciju procesa i zadržavanje paralelnih papirnih procedura.
Za razliku od prakse u državama Evropske unije, gdje digitalni sistemi omogućavaju gotovo neometan protok robe i informacija, u regionu su i dalje prisutna značajna operativna kašnjenja i povećani troškovi poslovanja.
U tom kontekstu, digitalizacija transporta i logistike ne predstavlja samo tehnološki napredak, već i strateški imperativ za unapređenje mobilnosti i postizanje ciljeva održivog razvoja. Potpuna implementacija eCMR, eCEMT i NCTS sistema, uz njihovu međusobnu interoperabilnost, predstavlja osnov za stvaranje efikasnog, konkurentnog i održivog transportnog sistema u Bosni i Hercegovini i regionu Zapadnog Balkana.
Dominacija drumskog transporta na prostoru Bosne i Hercegovine i Zapadnog Balkana, koja prelazi 94% ukupnih robnih tokova, jasno ukazuje na njegovu ključnu ulogu u obezbjeđenju mobilnosti i funkcionisanju lanaca snabdijevanja. Posebno je značajno naglasiti da domaći prevoznici čine dominantan segment ovog sistema, noseći najveći teret međunarodnog i regionalnog transporta.
Međutim, uprkos toj ulozi, njihova konkurentnost i održivost suočene su sa ozbiljnim ograničenjima. Primjena pravila Evropske unije u oblasti mobilnosti, posebno u kontekstu pristupa tržištu i operativnih uslova rada, dodatno komplikuje poslovanje prevoznika iz regiona. Iako pojedini operateri pokušavaju prevazići ove barijere kroz registraciju poslovanja u drugim državama, takav pristup dugoročno nije održiv niti sistemski prihvatljiv.
Ključni problem leži u činjenici da stvarna mobilnost nije ostvarena kroz ubrzanje i protočnost transportnih tokova, već se u praksi pretvara u produžena zadržavanja i kašnjenja. Vrijeme provedeno na granicama, u administrativnim procedurama i neusklađenim sistemima, direktno umanjuje efikasnost transporta, povećava troškove i narušava pouzdanost isporuka.
U tom kontekstu, može se zaključiti da bez suštinske harmonizacije pravila, digitalizacije procedura i unapređenja institucionalne koordinacije, drumski transport u regionu ne može ostvariti punu funkciju mobilnosti, već ostaje opterećen strukturnim kašnjenjima koja ga udaljavaju od standarda održivog razvoja i konkurentnosti Evropske unije.
- MOBILNOST I ODRŽIVI RAZVOJ – POLICY PREPORUKE ZA UNAPREĐENJE MOBILNOSTI I ODRŽIVOG RAZVOJA
Mobilnost predstavlja jedan od ključnih elemenata savremenih ekonomskih sistema, direktno povezan sa efikasnošću lanaca snabdijevanja, razvojem tržišta i ukupnom konkurentnošću privrede. U kontekstu održivog razvoja, mobilnost se posmatra kroz integraciju ekonomskih, ekoloških i društvenih aspekata, sa ciljem optimizacije transportnih tokova uz minimalan negativan uticaj na životnu sredinu.
Na prostoru Bosne i Hercegovine i Zapadnog Balkana, mobilnost je dominantno zasnovana na drumskom transportu, koji učestvuje sa više od 94% u ukupnom obimu robnih tokova. Domaći prevoznici imaju ključnu ulogu u održavanju ovog sistema, ali su istovremeno suočeni sa brojnim ograničenjima koja utiču na njihovu održivost i konkurentnost.
Jedan od osnovnih izazova predstavlja nesklad između zahtjeva mobilnosti i stvarnih operativnih uslova. Iako mobilnost podrazumijeva brzinu, protočnost i pouzdanost, u praksi se transportni procesi u regionu često suočavaju sa produženim zadržavanjima, administrativnim barijerama i neusklađenim procedurama. Takva situacija dovodi do paradoksa u kojem mobilnost gubi svoju osnovnu funkciju i pretvara se u kašnjenje, uz značajne ekonomske i ekološke posljedice.
Dodatni problem predstavlja primjena regulatornih okvira Evropske unije, koji, iako usmjereni ka standardizaciji i unapređenju tržišta, za prevoznike iz regiona često predstavljaju ograničavajući faktor. Pokušaji prilagođavanja kroz registraciju poslovanja u drugim državama ukazuju na sistemske slabosti domaćeg okruženja, ali takva rješenja nisu dugoročno održiva.
U kontekstu održivog razvoja, neefikasna mobilnost generiše povećane emisije štetnih gasova, veće operativne troškove i smanjenu iskorištenost transportnih kapaciteta. Suprotno tome, integracija digitalnih tehnologija, razvoj logističkih centara i unapređenje intermodalnog transporta predstavljaju ključne pravce za transformaciju mobilnosti ka održivom modelu.
Zaključno, održiva mobilnost u regionu Zapadnog Balkana zahtijeva sistemski pristup koji podrazumijeva digitalizaciju procedura, harmonizaciju regulatornih okvira i razvoj infrastrukture. Bez takvog pristupa, mobilnost ostaje ograničena strukturnim problemima koji direktno utiču na konkurentnost i dugoročni razvoj transportnog sektora.
Na osnovu identifikovanih izazova i komparativne analize sa praksama Evropske unije, mogu se definisati ključne mjere za unapređenje mobilnosti i održivosti transportnog sistema u Bosni i Hercegovini i regionu Zapadnog Balkana.
- Ubrzana digitalizacija transportnih i carinskih procedura Neophodno je sistemsko uvođenje i puna operativna primjena eCMR (digitalni tovarni list), NCTS sistema u punom kapacitetu i integracije sa eFTI okvirom EU. Cilj je smanjenje vremena zadržavanja na granicama za najmanje 50% u srednjem roku.
- Harmonizacija institucionalnih procedura i koordinacija zahtjeva potrebno krenuti i uspostaviti operativnu koordinaciju između carinskih organa, inspekcijskih službi i granične policije. Mjeraje da jedinstveni model „single window“ i usklađeno radno vrijeme službi (24/7 gdje je moguće).
- Razvoj nacionalne i regionalne strategije mobilnosti, neophodno je definisati jedinstvenu strategiju razvoja logistike i mobilnosti, mjerljive ciljeve (vrijeme zadržavanja, digitalizacija, emisije) i koordinisan regionalni pristup (WB6). Cilj je prelazak sa parcijalnog na sistemski model upravljanja mobilnošću.
- Investicije u logističke centre i intermodalnu infrastrukturu koje prioriteti uključuju razvoj logističkih centara kao čvorišta robnih tokova, jačanje intermodalnih terminala i povezivanje sa TEN-T mrežom. Efekat je smanjenje opterećenja drumskog transporta i povećanje efikasnosti.
- Podrška domaćim prevoznicima i usklađivanje sa EU pravilima, potrebno je olakšati pristup tržištu EU kroz bilateralne i regionalne inicijative, priznati status prevoznika kao izvoznika usluga i smanjiti administrativne i fiskalne barijere. Cilj je povećanje konkurentnosti domaćih operatera.
- Smanjenje vremena čekanja i optimizacija graničnih prelaza, konkretne mjere povećanje kapaciteta ključnih prelaza, digitalno upravljanje redovima čekanja i uvođenje sistema upravljanja rizikom. Cilj je smanjenje čekanja sa 6–16 sati na nivo EU standarda (do 2–4 sata).
- Edukacija i razvoj kadrova u sektoru logistike, neophodno je kontinuirano stručno usavršavanje, uvođenje digitalnih kompetencija i povezivanje akademske zajednice i privrede. Cilj je povećanje kapaciteta za implementaciju novih tehnologija.
- Integracija održivih i zelenih politika u transportu, mjere koje uključuju podsticanje korištenja alternativnih goriva, optimizaciju ruta i smanjenje praznih vožnji i razvoj city logistike. Cilj je smanjenje emisija i usklađivanje sa EU Green Deal politikama. Bez koordinisanog djelovanja institucija, privrede i akademske zajednice, digitalna transformacija i održiva mobilnost neće ostvariti puni efekat. Ključ uspjeha leži u sinergiji tehnologije, strategije i operativne implementacije.
